Дила неш сочинение

Нешла мезличила пикруми.
Нагагь жаг!ял дила мез детихъути диалли,
Иш ну х!ядурли сайра ишбарх!и х!ябла керхес.
Р. Х!ямзатов.
Ишбарх!и нуша- ургаб дебали халаси мер бурцули саби урус мезли. Урусла
мез нуша дагъиста халкьани ургар гьалмагъдешла мез сари, амма дарганти
ургар илди дузахъни балх!ебикибси баркьуди саби. Дарганти саби ургаб чула
мезли гъайбик!ес чебси саби.
Набра дила хъалибарглисра дила мез чараагарти сари. Дарган мезли сарра ну
дила неш- дудешличил, хала нешличил, хала дудешличил, дила гъамтачил
гъайрик!уси.
Сегъуна дарган рирусира ну, мез х!едалули г!ергъи? Чинара дила
даргандеш? Нугъунти къумукълан, к!арахъан рурсбалара дилагъунти патлар-
кьяш диалли, бек!ла гъез, нед- х!ули- гьар сек!ал нушала цагъунти диалли!
Нуша дек1ардирулра мезлицун. Илдира х!едалули г!ергъи, се леба набзиб
даргала или буреси? Нуни ил сек!ал багьес х!ерирулра. Набра дила
хъалибарглисра даргала мез дурхъати сари. Дила хала неш набчи
дугьарилзан: «Дила вава», «дила лагьа»,-или. Наб ц!ахли ах!ену гьат!и илизи
«израст!и, абашка»- эс.
Ишаб алк!ули саби пикри. Даргала дахъал лугъатунар мез сарину, цализи
цали буруси аргъахъес багьандан, бахъли далули ах!ен литературала мезну
илис сарра нуша урусла мезличил г!яг!нидиркути или. Хъалибарглизир вег!ла
лугъатла мез диэс г!яг!нити сари. Илдани саби нушала ургала бих!уси, неш-
дудешличил, хала бег!тачил, гъамтачил, шантачил бархбас бих!уси. Амма
школализир, тукейзир, аптекализир къаршикибх!ели, нуша дарганти гъайдик!
ес г!яг!ниси саби литературала мезли. Илди мезли нуша дек!ар- дек!арти
лугъатунала дарганти цаличил- ца гъамдирулра, рух!лашал
давлачердирулра, мезлизир агарлира г!ямал бирути дугьбазирад уцахъулра,
лебил дагъистанланти урусла мезли цалабирхъуливан, литературала мезли
нуша лерил дарганти цаладирхъулра.
Гьайгьай, литературала мез х!едалутира бахъал леб, амма ил сабаб ах!ен
урусла мезличи ветухъес. Х!едалули г!ергъи, гъайик!ен гьат!и, х!уни далути,
х!ела нешла мезли. Дила пикрили, гьат!иралра тамашала ихтилат бетари,
яхши-хушра детари. Бек!ли цала цали буруси х!ебагьести даргантала
лугъатуни камли сари.
Амма литературала мез дагьесра гьамадли ах!ен. Нунира илди дила
учительницазирадцун сари иргъути. Дарган мезли дурадулхъути газетаби,
журналти камли дуч!улра. Агара илди дила хъалибарглизирра. Даргала мезли
гъайбик!уси передачара агара телевизорлизиб, рахли леб биалра,ил наб
чебаэс х!ебиркур. Нушани, школала дурх!нани, имц!али буч!уси «Лачин»
саби. Илди журналти школализи дашули сари. Иларра бахъ бишт!атасгу делк!
унти назмурти, хабурти. Х!ера илкьяйда, гьар х!улби х!ердизурх!ели, касили белч!ес дарган мезли
дурабулхъуси газетара, журналра, шкафлизирти жузи- ургаб даргала
мезличил белк!унси жузра агни х!ейгибилзули саби наб. Ил саби бег!лара
халаси хат!а…
Шагьарла кьакьализирад дурадухъах!елли,иш нушала бишт!аси
шагьарлизир, гьар ганзлисван дахъал тукенти лер. Илди лебталалра умира
лер. Илди уми дахъалгъунти англияла мезли делк!и сари. Нуша дарганталара
лергу сецад-дигара жагати дугьби, тукентас у бедести. Сен илкьяйда
бирусил- илра наб суал саби. Илдигъунтала агара нешла мезличи, нушала
мер- мусаличи, нушала дугьбачи диги.
Мезла кьадри дебали халаси саби. Мезли нушази, чеалк!уси наслулизи,
халкьла мух!лила пагьмура, хала бег!тала г!ядатунира далахъули сари.
Даргантала культура, тарих, гьав бих!ули саби. Нешла мезливан зайбик!ару
гьат!и сириличиб буч!уси нешла гардла далайра, бузерила г!ядатла
«жуллакъла далайра», гъамси вебк!ибх!ели буч!уси ч!иллайра, ванза
девбиубх!ели дурх!на буч!уси «Заб дараб» далайра?
-Гьай-гьай, х!ебик!ар.
Нешла х!ялал а ниъван
Дигиличил дерхъибти,
Гардла малх!ям далайван
Дагьрилизир далгунти,
Нешла сарх!ели дургар
Нешла мез наб дурхъати.
Гьарил даргайс дурхъатили диэс г!яг!нити сари даргала мез. Чеалк!уси наслу
мез х!едалуси, х!едигуси саби рик!ес х!ерирус. Нушала бишт!аси шагьарлизир
нуша унруби цализи- ца дарган мезли дирех!е дугьадилзути. Ишаб
бахъалгъунти шагьарланти дарганти саби. Нуша урус мезли гъайдик!ути
школализирцун сарра. Амма дурх!на мез х!едалнилис, х!едигнилис бег!лара
халаси г!яйиб бег!тачиб саби. Вег!ла дурх!нази неш сунела мезли гъайрик!ес
чебси саби.
Се барес бирара школали? Илар нушабк!ун к!ел дарс сари жумяг!ли лерти.
Жумяг!ли к!ина иргъути мез дагьурли гъайик!ес чилра бурсих!ейрар, дила
гьанбикли. Дурала улкнала мез дуч!ахъес дахъал дурсри гили сари, нушала
даргала мез дуч!ахъесичир. Халатала ил сек!ал бархьси ах!ен!
Ну гьачамлис 8-ибил классла руч!ан сарра. Дила бег!ти г!ядатла бузерила
адамти саби. Илдала дипломти агара. Илди ак!ес багьандан шагьарлизи
гечбиубти саби. Дудеш хъулри лушнила х!янчурбазив узар, неш – базарличи
рашар, мукърачи рашар, т!ялх!яна дирцили, итил- ишил барили, нуша адикьес
къайгъилизир сари. Нушала Къянасирагьила шилизиб илгъунара агара х!
янчи. Бек!ахъудила шурт!ри шагьарлизир къулайти сари, ца т!абиг!ятла газ
лебнира баибсигу? Нушала шилизиб калунти адамти барх!ичиб- барх!и камбик!ули саби. Иличила бурули саби дила бег!тани. Нушала унра шанти,
мугранти биалли, чула ши лайбак!или, цара мерла гечбиубли саби.
Илдигъунти г!урра сецад лебал нуни х!ебалути. Адамти чус х!ербиэс
гьамадти мераначи гечбиънилизиб селра вайси агара, амма илдала чула
шилисцун хасти г!ядатуни, палтар- кьяш, берк- берж, диркьу- далцути
багьла- багьлали детихъур. Детихъур илдала лугъатла мезра. Илди царати
дарганталайчил луг!янкадирар. Илра мез детихънила лишан саби.
Нешла мез калахъес, чеалк!уси наслулизи илди даахъес багьандан бег!лара г!
яг!нисилизи халбирулра, цаибилгъуна, бег!ти дурх!нази чула мезли гъайбик!
ахъес.
Цаибил классилизи бак!ибти лебил дарган дурх!ни даргала дурсрачи
башахъес. Гьанна илди дигусини дуч!ули сари, х!ейгусини- ах!ен.
Аттестатлизи оценкара кабалтес. Нушаб, шагьарла дурх!нас, хасти жузи
дураэс. Дурх!нас хасдарибти телепередачаби нешла мезличил дирахъес, илаб
даргала писательти гьаман- гьаман гъайбулхъахъес.
Олимпиадабачир нушаб, шагьарла дурх!нас, кунктиван х1янчурби лугахъес,
сенк!ун текстла анализ барес, сочинение белк!ес гьамадли ах!ен.
Ну рирхулра, дарганти ургар дила мез мурталра зайдик!ар, давлачердик!ар,
мурталра дуч!ар.
Мискинси саби бик!ар
Даргала мезла давла.
Дуг!ла саби ил хабар,
Диур мез Батирайла…
Г!. Абу- Бакар.

12 июля, 2019. Пятница 09:34

ВегI акIубси ван­за­личиб адамлис бер­хIи имцIали вана­би­кIар, гьава кункси бирар, уркIи пар­гъатли бирар. Илкьяйда наб­ра дигахъис ХIур­хъила ши.

Дигахъис дила биштIаси ВатIан

ХIурхъила ши кабурхуси са­би Сергокъалала районнизи. Жяв замана ХIурхъила ши де­ба­ли халаси бирусири, амма ила­бад адамти гечбиубтири диш­тIати махьурби акIахъубли. Ил­ди махьурби сари ГIяяли­зимахьи, Ванашимахьи, ГIяй­мау­махьи, Магьаргимахьи ва цархIилтира. ХIурхъила шилизиб гьаннала замана дебали камти адамти хIербирули саби. ХIурхъила ши дебали къугъаси саби. ДуцIрумла манзил шилизиб тамашала жагадеш бирар. Алавчарли халати дубурти лер, сарира къугъати галгубани дебали жагадирахъути. ВацIурби, хIеркI, арцантала вичIиръала, — паргъатдешли адамла уркIи разибирахъу.
Шилизир лер дебали жагати мер-муса «ХIо ше гIиниз» или бикIуси гIинизларти шин ванзала удирад дашути сари. Илди шин азир изайс дармандирути сари. Илди шинна хабарличи дурала шимазибадра адамти башар, сенахIенну илди шин жура-журала излумас сабабдирар. Урцецуназирти къаркъуби илдани гьамадли дурайу, бекI изухIели илди пайдаладиру, кьяшми-някъби изухIели дяргIибти шинни ицу.
Шилизиб леб халаси ва дебали жагаси школа. Ил 2011 ибил дуслизиб сагабарибси саби. БиштIати дурхIни бихIес, леб жагаси дурхIнала анхъ, шилизир лер кIел библиотека, чузирра дебали пайдалати жузи лерти. Шила дублаб леб халаси больница, илаб бузули дебали багьудичебти ва устадешчебти тухтурти леб. Тухтуртани гьар бархIи адамтас кумекбиру. Дурала шимазибадра бахъал адамти ила башули бирар. Наб дебали дигахъис ну акIубси ХIурхъила ши. Шилизибад дурабухъунти саби дебали бахъал пагьмучебти адамти, гIялимти, учительти ва цархIилтира. Нуни пахрубирулра дила шилизибад илдигъунти адамти дурабухъниличи. Чинар риасра ну, дила шиличила аргъасли, уркIи ванабирар.
Дигахъес ва мяхIкабирес хъар­си саби нуша акIубси мер, нушала Дагъистан, илабси биштIаси ватIан. Шилизиб хIербирути адамти дебали цабалгунти адамти саби. Адамличи къиян бакIалли, лебилра кумекбарес музабулхъан.

Родной Язык Даргинский Составить Сочинение Дила Учитель

➡➡➡ ПОДРОБНЕЕ ЖМИТЕ ЗДЕСЬ!

Родной Язык Даргинский Составить Сочинение Дила Учитель

Cайты учителей
Все блоги
Все файлы
Все тесты

Подарок учителям к Новому году! Скидки от 35% на готовые материалы для работы в классе и удалённо…

Была в сети 09.12.2020 14:57

Конкурсное сочинение на тему: «Нешла мез-дила давла».

Методика преподавания информатики в начальной школе в соответствии с ФГОС НОО

Продолжительность 72 часа
1200 руб.  
4000 руб.

Роль органов самоуправления в системе управления образовательным…
1200 руб.  
4000 руб.

1770 руб.  
5900 руб.

Профессиональная этика в психолого-педагогической деятельности в…
1200 руб.  
4000 руб.

Методика преподавания русского как иностранного
1200 руб.  
4000 руб.

Теория и методика преподавания учебной дисциплины «Культурология» в…
1200 руб.  
4000 руб.

Развитие пространственных представлений школьников в обучении…
© 2014-2020, ООО «Мультиурок», ИНН 6732109381

Информация

О проекте

Обратная связь
Друзьям сайта
Проверка документов

Меню:

Cайты учителей
Все блоги
Все файлы

Муниципальное образовательное учреждение «СОШ№27»
Выполнила ученица 5″А» класса МБОУ «СОШ№27» Бахмудова Амина.
даргинского языка и литературы МБОУ «СОШ№27»
«Дарган дарган вирару , дарган мез х I едалуси.»
«Нешла мез хIедалуси адам кIарала пяхIбиубси галгагъуна сай». ХIера ишди дебали мягIничерти дугьби делкIи сари ХI.ГIялиевли. Илди дугьбала мягIна аргъили дигулра гьарил дарган адамли. Миллат калахънилизиб, илала хасдеш даимбарнилизиб тяп нешлагъуна кьадри лебси саби вегIла мезлара. Илди мезли саби нуша, дарганти, ца кьамла наслу диъни кабилзахъуси.
Дунъяличиб дебали бахъал халкь леб. Гьар миллатла халкьла, камти биалра, бахъал биалра чула хасти мез лерти сари. Гьар мезла сунела жагадешра, кегIебдешра мягIнала саркъибдешра лебси саби.
Халькьла бурала леби саби «Аллагьли мез дунъяла халкьлис дуртIухIели, Дагъиста дубуртачивад арцурли аркьуси замана, мезла гавлагла хъар батбухъи лерилра мез дубурти-урга арцурли кайкибти сари или». Ил багьандан биштIаси биалра нушала Дагъистан, илаб хIербирути адамтас дахъал мезла пай баибси саби. Наб баибси пай — даргантала мез сари, ну дарган рурси сарра. Ну иличирли хамлира сарра. Нуни риштIахIейчирал дила нешла лайлала далуйти иргъира, нуниван дила рузбанира. Иргъира даргала халкьла хабурти ва назмурти Рашид Рашидовла, Аминат ГIябдулманаповала , ГIямарла Батирайла.
Дила хала неш-дудешлира нушаб мурталра чула дурхIядешличила хабурти дури. Гьар миллатла сунела историяра, культурара лебси саби, ил къябагарли бархбасунси саби чула нешла мезличил. Нешла мез хъумартурси миллатла челябкьла лебси ахIен, ил багьандан вегIла нешла мез дебали дурхъали гIердуцили вегIла наслулизи дагьахъес чебси саби.
«Дай хъатлаб хайнига берцIадра, нешла чебла чебахъес хIейруд» ибси бурала лебси саби нушала халкьла. Нушара мурталра нешла чеблалиур кавлутира. Илбагьандан сарра нуша илала хIурматбарес, ил разили, талихIчерли риахъес се дигара барес хIядуртира. Дила пикрили, мезлара нешлагъуна хIурматбарес гьарилла чебла саби. Ил багьандан сари халкьла тIабигIятла музейтира театртира дузахъути. Нушала Избербаш шагьарлизибра леб ГIямарла Батирайла уличилси даргала театр. Сунезирра дебали саркъибти спектакльти чедиахъути. Нушани, шагьардизир халадиути дурхIнани, гьалабла халкьла даргала мез дебали камли далулра. Даргала поэт Расул БяхIяммадовла назмурти дучIухIели, балулра сецад жагати ва халал мягIна бухIнабуцибти мез сарил — даргала мез.
Нешла мез-г I ямрула рух I , Ну миц I ирли вих I ути. Г I яламла г I якьлуличил, Наб букьурли даибти.
Нешла мез дила давла саби, дила даргала халкьла давла саби, илди мез нушани мяхIкамли дихIули, нушала наслулилизи дагьахъес нушала чебла саби. «Мез далуси мурдали, хIедалуси хьурали» иру халкьли. Сегъунти мез дагьаллира, илди чисалра, се заманара диргаладухъунти ахIен. ДиргалахIедулхъан даргала литературный мезра.
Электронная тетрадь по английскому…
Электронная тетрадь по технологии 9-й…
© 2019,
Гаджиева Сайганат Рамазановна

116
0

Лицензия на право ведения
образовательной деятельности
№5251 от 25.08.2017 г.

Конкурсное сочинение на тему: «Нешла мез- дила давла».
Сочинение на даргинском языке дила неш
Сочинение на даргинском языке по тема: «Мой любимый…»
«РУССКО — ДАРГИНСКИЙ РАЗГОВОРНИК» | Вольное общество…
Сочинение на тему мой родной язык даргинский | AlphaCat.ru
Эссе По Обществознанию С Разбором Эксперта
Курсовая Работа По Дисциплине Детская Психология
Сочинение По Математике 3 Класс Про Цифры
Написать Сочинение На Тему Предательство
Сегодняшнее Состояние Связи В Казахстане Эссе

Слайд 1

Салам, хIурматла мугIялимти!
Салам, ахIерти дурхIни !
Салам, нушала челябкьла!
Шалатили адулхъаб
ХIушаб гьар

дусла бурхIни!


Слайд 3Гьарил адамлис нешла мез дагьес, илди мезличил багьуди касес гIягI- ниси

саби. Нешла мез рухIла, адаб-хIяяла ва культурала давла сари, хазна сари. Илди мезличил къяйли нушани дагьес гIягIнили сари нушала бегIтала гIядатуни, гIядлу-зегъа, бяркъ. Илди дагьахъес, дяркъяхъес нушаб кумеклидиэс дирар нешла мез.

Гьарил адамлис нешла мез дагьес, илди мезличил багьуди касес гIягI- ниси саби. Нешла мез рухIла, адаб-хIяяла ва


Слайд 4
«ВегIла мез вегI варкьибси нешгъунти сари: илди хIейгни — вегIла неш

«ВегIла мез вегI варкьибси нешгъунти сари: илди хIейгни - вегIла неш хIейгнигъуна саби».


Слайд 5

«Нешла мез хIедалуси, илди хIейгахъуси адам гьарли-марси адамлизи халварес хIейрар».

К.

Г. Паустовский

«Нешла мез хIедалуси, илди хIейгахъуси адам гьарли-марси адамлизи халварес хIейрар». К. Г. Паустовский


Слайд 6Нагагь, жягIял дила мез, детихъути диалли,

иш ну хIядурли сайра ишбаpхIи хIябла керхес …

Нагагь, жягIял дила мез, детихъути диалли,        иш ну хIядурли сайра


Слайд 7Ражаб Адамадзиев
Наб дила дарган дугьби
Закир урмиван дирар:

Пикрумала бархибдеш
Шалабирули дирар.

Чузир лерни багьандан –
Неш, узи, рузи, ВатIан…
Жан дедесра хIядурти
Нуша сари багьандан.
Чузир лерни багьандан –
Мардеш, гьалмагъдеш, дигай…
Сари сархес цIакьани
МяштIхIедируси инсай.

  Дерхъаб, викIус, нешла мез,
Бургьаб нарт ва гIянтIикIа.
Дарган дугьбала далай
Гьари, уртахъ, битIакIа.

Ражаб Адамадзиев  Наб дила дарган дугьби  Закир урмиван дирар:  Пикрумала бархибдеш   Шалабирули


Слайд 8
Нешла мез – дила давла,
БегIтани наб батурси,
Нана хIуливан нуни
МяхIкамбарес гIягIниси.

Нешла мез–гIямрула

рухI,
Ну мицIирли вихIути,
ГIяламла гIякьлуличил
Наб букьурли даибти.

Расул БяхIяммадов

Нешла мез – дила давла,БегIтани наб батурси,Нана хIуливан нуниМяхIкамбарес гIягIниси.Нешла мез–гIямрула рухI,Ну мицIирли вихIути,ГIяламла гIякьлуличилНаб букьурли даибти. Расул


Слайд 9Д А Р Г А –

дарган мез тIинтIдиубси ванза саби,
321

ши лер ил вазаличир.

Д А Р Г А – дарган мез тIинтIдиубси ванза саби,321 ши лер ил вазаличир.


Слайд 11Февральла вецIну хIябра
Классла хIянчи

Февральла вецIну хIябра Классла хIянчи


Слайд 12

Царка предложениела синтаксический разбор.

Нушани гIяхIгъубзнала асилти
баркьудлуми хъумхIертехIе.

Царка предложениела синтаксический разбор. Нушани гIяхIгъубзнала асилтибаркьудлуми хъумхIертехIе.


Слайд 13
ХIурпри ва тIамри хIясибли разбор
Бархьдеш

ХIурпри ва тIамри хIясибли разбор Бархьдеш


Слайд 15Творчестволашалси xIянчи
Махъ(3скл.) – береза (1скл.)

Творчестволашалси xIянчиМахъ(3скл.) – береза (1скл.)


Слайд 16Творчестволашалси xIянчи
Махъ(3скл.) – береза (1скл.)
Хур (3скл.) – липа (1скл.)
ПIиргъикI вава (3скл.)

– ромашка (1скл.)
Жанай вава (3скл.) – фиалка (1скл.)
Дугелибуг(хъяша)(3скл.) — барсук (2скл.)
Тарлан (лачин) (2скл.) – сокол (2скл.)
Мухъи (3скл.) – ячмень (2скл.)
Нихъя (3скл.) – овес (2скл.)
АнкIи (3скл.) – пшеница (1скл.)

Творчестволашалси xIянчиМахъ(3скл.) – береза (1скл.)Хур (3скл.) – липа (1скл.)ПIиргъикI вава (3скл.) – ромашка (1скл.)Жанай вава (3скл.) –


Слайд 17Словарь – мезла хазнахана

Дарган мезличила хIушала багьудлуми имцIадиахъес, мурхьдиахъес

хIушаб кумекбиру декIар-декIарти словарьтанира.
Илбагьандан, ахIерти дурхIни, гьалмагъдикирая жузачил!

Словарь – мезла хазнахана  Дарган мезличила хIушала багьудлуми имцIадиахъес, мурхьдиахъес хIушаб кумекбиру декIар-декIарти словарьтанира.  Илбагьандан,


Слайд 18Наб нешра нешла мезра кIилизантиван дилзан.

(ГIяйша Кьурбанова)

Наб нешра нешла мезра кIилизантиван дилзан.


Слайд 19Эпитет
секIа, баркьудила, анцIбукьла сегъуна-биалра шали

чебиахъуси мез жагадируси гIягIниахъала саби.

Эпитет  секIа, баркьудила, анцIбукьла     сегъуна-биалра шали чебиахъуси мез жагадируси гIягIниахъала саби.


Слайд 22
БекIлидиубти гъайла бутIни:
1.Существительное
2.Прилагательное
3.Числительное
4.Местоимение
5.Глагол
6.Наречие
Къуллукъла

гъайла бутIни:
7.Союз
8.Послелог
9.Кесек
10.Междометие

БекIлидиубти гъайла бутIни: 1.Существительное2.Прилагательное 3.Числительное 4.Местоимение 5.Глагол 6.НаречиеКъуллукъла гъайла бутIни: 7.Союз 8.Послелог 9.Кесек 10.Междометие


Слайд 23Прилагательное гъайла бутIа саби, суненира секIа лишан иргъахъуси ва сегъуна? чиди?

сецад? ибти суалтала цалис жаваб лугуси.

Прилагательное гъайла бутIа саби, суненира секIа лишан иргъахъуси ва сегъуна? чиди? сецад? ибти суалтала цалис жаваб лугуси.


Слайд 24Дарсла мурадуни:

Гъайла бутIа прилагательноеличила

багьудлуми тIинтIдарни;

прилагательноела жураби дагьни; илди белгидирес, дургес, пайдаладирес багьни;

ДурхIни пикрибикIахъес бурсибарни,
дархьти таманти жавабти лугахъни;

Дарган мезличи, дарган мезла дурсрачи, вегI акIубти мер-мусаличи, тIабигIятличи диги имцIадарни.

Дарсла мурадуни:  Гъайла бутIа прилагательноеличила


Слайд 25Морфологический разбор

ИкIди ахъти дубурти
Дуцалли цIуб дяхIили,
ХIунтIена байцIа кьули
Дуки чина дикида?

Морфологический разборИкIди ахъти дубуртиДуцалли цIуб дяхIили,ХIунтIена байцIа кьулиДуки чина дикида?


Слайд 26Дарган мезлизир лер прилагательноеби жинс хIясибли дарсдикIутира дарсхIедикIутира.
Сунезиб жинсла

гIяламат лебси прилагательное жинс хIясибли барсбикIар ва сунени баянбируси девличил жинслизиб балбиркур.
Масала: вархьси урши, рархьси рурси, бархьси баркьуди.
Чузиб жинсла гIяламат агарти прилагательноеби жинс хIясибли дарсхIедикIар.
Масала: духуси урши, духуси рурси,
духуси баркьуди.

Дарган мезлизир лер прилагательноеби жинс хIясибли дарсдикIутира дарсхIедикIутира.  Сунезиб жинсла гIяламат лебси прилагательное жинс хIясибли барсбикIар


Слайд 27

Кьадар хIясибли числительноеби дарсдикIни
Кьадар хIясибли дарсдикIар –си, -ил, -л

суффиксуначил тамандирути ва чузиб жинсла гIяламат лебти прилагательноеби.
Масала: ахъси галага – ахъти галгуби, халал шури – халати шурми, дянгил майдан – дянгти майдунти, бабза жуз – дабзти жузи.

Кьадар хIясибли числительноеби дарсдикIни Кьадар хIясибли дарсдикIар –си, -ил, -л суффиксуначил тамандирути ва чузиб жинсла гIяламат


Слайд 28

Предложениелизиб прилагательное определениели ва цалабяхъ сказуемоела бутIали бирар.

Духути гъайли абитIунси

турра кабикIахъу.

ГIяхIси галгала цIедешра гIяхIти дирар.

БиштIатала байрамличиб халати унзала мякьла тIашбизурлири.


Слайд 30Цугбурцнила прилагательноели секIа сегъуна-биалра лишан бархьаначи чехIебиахъуну, цархIиллайчил цугбуцили баянбиру. Варъагъуна

хъяр (муръиси ибси лишан), кагъаргъуна чIянкIи (букIуси ибси), мазагъуна адам (багьласи ибси).
Цугбурцнила прилагательное цархIилти журабазибад -гъуна, -цад ибти хасти суффиксуначибли декIарбулхъан. Суффикс -гъуна имцIабиубли бетаурси дев прилагательное биъни марбируси саби ишдигъунти лишантачибли:
1)сунени сегъуна? (чигъуна?) ибси суайс жаваб лугни: рузигъуна, къаркъагъуна, тургъуна;
2) морфологияла категорияби хIясибли барсбикIни (падеж, лугIи): узигъуна-узбигъунти (луг1и); илгъуна, илгъунали, илгъунала… (падеж);

3)предложениелизиб, цархIилти прилагательноебиван, определениели биубли башни: ХIу викIусигъуна адам ахIен ит.
прилагательноеличи кабалтуси суалла девлизибра баягъи ил (-гъуна) суффикс лебни.
4) Прилагательноеличи -гъуна ибси суффикс имцIабиубли бета­урси сагаси прилагательноели иргъахъу, цагъунти лишантазибад ца имцIаси даражала биъни. Масала: цIакъси — цIакъсигъуна, халал — халалгъуна, жагаси — жагасигъуна, бугаси — бугасигъуна, цIерхьси — цIерхьсигъуна ва цархIилти.

Цугбурцнила прилагательноели секIа сегъуна-биалра лишан бархьаначи чехIебиахъуну, цархIиллайчил цугбуцили баянбиру. Варъагъуна хъяр (муръиси ибси лишан), кагъаргъуна чIянкIи


Слайд 31Качествола прилагательноели иргъахъу: ранг, качество, кьадар.
Ранг чедиахъути сари, масала: цIу6а, берхIе,

манавша, палда-ранг, хьанцIа ва ц.
Кьадар чебиахъути сари, масала : ахъси, халаси, бухъяна, камси ва ц.
Качество чебиахъути сари — адамтала, мицIирагла ва мицIирти ахIенти секIултала лишанти: кьиркьирси адам, жагаси рурси, бялхъя урчи, буркьа юрт, акибси аргъ.
Качествола прилагательноеби отношениела ва цугбурцнилайзирад декIардарес вирути лишанти сари:
а) илди камси яра имцIаси даражализир дирни;
б) чучи бара, дебали, лебгIеб, бегIлара, камли, имцIали ибти наречиеби чедуцес вирни;
в) чузирад существительноеби дарес вирни, суффикс -деш чебатурли: цIубдеш, буIардеш, хIялалдеш, халадеш, уктемдеш;
г) антонимти хIясибти жутани лерни (хаслира кьадар ва качество чебиахъутала): цIуба-цIудара, цIябси — шаласи, ахъси — гIяшси, бялхъя — азгъинси, кьиркьирси — сахаватси ва ц.;
гъ) таманси ва таманахIенси жураби лерни: жагаси — жага, халаси — хала, мехIурси — мехIур.

Качествола прилагательноели иргъахъу: ранг, качество, кьадар.Ранг чедиахъути сари, масала: цIу6а, берхIе, манавша, палда-ранг, хьанцIа ва ц.Кьадар чебиахъути


Слайд 32Отношениела прилагательноели чебиахъу:
Суффиксуни: — ан, -ян, -ен,-кан, -лан, — ар, -кар
а) секIа

куц, кабиз хIясибси лишан: хIябмузан кагъар;
б) секIайчи имцIали хасли биубси, цархIилтазибад ил гIячихъли декIарбулхъахъуси лишан: занзбар галгуби, дубуртар улка, цулбар рас ва ц.;
в) секIа сорт, жура: сурмай тIутIи, авхазан курега, игIянар чугур, жанай вава…;
г) кьаркьа биркIан баянбируси дев: балуй някъ, алгъай шали, бай хъат ва ц.;
гь) акIубти ва хIерирути мер-муса хIясибси яра миллат хIясибси лишан: губдалан рурси, чурлан чугур, къирим мажар, дарган урши, кIарахъан мез ва ц.
Отношениела прилагательноебала качествола прилагательноебас хасти суффиксуни (-си -а, -я, -л) хIедирар. Илбагьандан илди существительноебачира гъамли сари. Качествола прилагательноебачиван, илдачи дебали, лебг1еб, бара ибтигъунти дугьби чедуцес хIейрар.
Отношениела прилагательноеби цалихълисра дахълихълиcра цаван дузахъу: жанай вава — жанай вавни.

Отношениела прилагательноели чебиахъу:Суффиксуни: - ан, -ян, -ен,-кан, -лан, - ар, -кара)	секIа куц, кабиз хIясибси лишан: хIябмузан кагъар;б)	секIайчи


Слайд 33 Притяжательноела прилагательноели секIайчи чила-биалра, села-биалра вегIдеш чебиахъу.
Притяжательноела прилагательное бетарули саби

вегI, регI, бегI ибти существительноебазирадти царка при лагательноебас гьала цархIил дев бакIили, ва вегIдеш иб- си существительноела хас падеж шуркабухъи. М а с а л а:
1) Иш Халидла сай-вегIси унц леб.
2) Салиматла сари-регIси жуз леб.
3) Иш мазала саби-бегIси мукьара бецIли кабушибси саби.
4) Душмантира кабушили, сагати, саби-бегIти гIямру лушухIели, дурабухъун бузерила гIяхIгъубзни.
5) Гьаннала замана вегIдешла унхъри, ванзурби дахъдикIули сари.

Притяжательноела прилагательноели секIайчи чила-биалра, села-биалра вегIдеш чебиахъу.Притяжательноела прилагательное бетарули саби вегI, регI, бегI ибти существительноебазирадти царка


Слайд 34ГIялисултIанов МяхIяммадхIяжи ХIусейнович

ГIяхIгъабзала у бубкIуси ахIен!!!

ГIялисултIанов МяхIяммадхIяжи ХIусейнович


Слайд 35Мультфильмаби

Дурути гъайличи пикричерли лехIдизес,
илар дурути прилагательноеби, илдала
суалти черделкIес.

Мультфильмаби Дурути гъайличи пикричерли лехIдизес, илар дурути прилагательноеби, илдала суалти черделкIес.


Слайд 36

Тест.
1.Се саби прилагательное?
А) Гъайла бутIа

Б) Предложениела член
2.Се иргъахъу прилагательноели?
А) ЛугIи
Б) СекIа лишан
3.Сегъунти суалтас жавабти луга прилагательноели?
А) Сегъунти? Сегъуна?
Б) Чи? Се? Чихъали?
4. Существительноеличил барх бакIибхIели, прилагательное
А) Падежунарбирар
Б) ПадежунархIебирар 5.Прилагательноеби дирар
А) Таманти, таманахIенти
Б) Чердяхъябти, черхIядяхъябти
6. –гъуна, -цад суффиксуни дирар?
А) Отношениела прилагательноебала
Б) Цугбурцнила прилагательноебала
7.Сегъуна предложениела члентани дирара прилаг. ?
А) Определениебани
Б) Аги-кьяйдабини
8. Прилагательное сагаси?
А) Цугбурцнила саби Б) Качествола саби

Тест.1.Се саби прилагательное?     А) Гъайла бутIа     Б) Предложениела


Слайд 37 Нуни ну кьиматлаварни

(дархьти жавабти).

1. А 5. А
2. Б 6. Б
3. А 7. А
4. Б 8. Б
4 дархьти жаваблис – «3»
5-6 дархьти жаваблис – «4»
7-8 дархьти жаваблис – «5»

Нуни ну кьиматлаварни        (дархьти жавабти).


Слайд 38

Дарсличиб нушани се багьурра?

Ну бурсивиубра ….
Нуни аргъира ….
Къиянбухъун ….
ГIяхIбизур

….

Дарсличиб нушани се багьурра? Ну бурсивиубра ….Нуни аргъира ….Къиянбухъун ….ГIяхIбизур ….


Слайд 39

Хъули хIянчи.

$ 18, хI. 79

( 61бяхIлизибси сурат хIясибли 10-15 предложениелизибад цалабикибси текст (сочинение) цалабяхъяя, гьар прилагательное чидил предложениела членни биублил ва мягIна хIясибли жура белгибарая.

Хъули хIянчи. $ 18, хI. 79 ( 61бяхIлизибси сурат хIясибли 10-15 предложениелизибад цалабикибси текст (сочинение)


Слайд 40 Баркалла лебтасалра!

БархIи гIяхIбираб!

Баркалла лебтасалра!  БархIи гIяхIбираб!


Слайд 1АССАЛАМУ Г!ЯЛАЙКУМ
ДИЛА АХ!ЕРТИ ДУРХ!НИ,
ШАЛАТИЛИ АДУЛХЪАБ
Х!УШАБ ГЬАРДУСЛА БУРХ!НИ.

АССАЛАМУ Г!ЯЛАЙКУМ ДИЛА АХ!ЕРТИ ДУРХ!НИ, ШАЛАТИЛИ АДУЛХЪАБ  Х!УШАБ ГЬАРДУСЛА БУРХ!НИ.


Слайд 2ИШБАРХ!И НУШАЛА Г!ЯДАТЛА АХ!ЕНСИ ДАРГАН МЕЗЛА ДАРС САБИ. ИЛ

БАГЬАНДАН БАК!ИЛИ САБИ Х!УРМАТЛА Г!ЯХ1ЛИ. ДАРС Г!ЯХ!СИ БЕТААХЪЕС БАГЬАНДАН НУШАРА

ЦАЛИЧИ ЦА РАЗИЛИ,ДЯХ! ШАЛАЛИ Х!ЕРДИК!ЕХ!Е,ЦАЛА ЦА УРК!И АРГЪИЛИ ДУЗЕХ!Е,СЕНАХ!ЕННУ РАЗИДЕШ ЧАРХЛА АРАДЕШ САБИ,БУЗЕРИЛИ БИАЛЛИ АДАМ ПАГЬМУЧЕВСИ ВЕТАРАХЪУСИ САЙ. ИЛДИ ЛЕРИЛРА ЛИШАНТИ НУШАЗИР ДИАХЪЕС БАЖАРДИБИРЕХ!Е ИШ ДАРГАН МЕЗЛА ДАРСЛИЧИР.

ИШБАРХ!И НУШАЛА Г!ЯДАТЛА АХ!ЕНСИ ДАРГАН МЕЗЛА ДАРС САБИ. ИЛ БАГЬАНДАН БАК!ИЛИ САБИ Х!УРМАТЛА Г!ЯХ1ЛИ. ДАРС Г!ЯХ!СИ БЕТААХЪЕС


Слайд 3ГЬАРИЛ АДАМЛИС ВЕГ!ЛА МЕЗ ДАГЬЕС ЧЕВКЪАР.ИЛДИ МЕЗЛИЧИЛ БАГЬУДИРА КАСЕС

Х!ЯЖАТСИ САБИ,СЕНК!УН НЕШЛА МЕЗ Х!ЕДАЛУЛИ Г!ЕРГЪИ ВЕГ!ЛА ИСТОРИЯ,КУЛЬТУРА БАГЬЕС Х!ЕЙРАР.
НУША

ДАРГАН НЕШАНАНИ ДАРКЬИБТИРА,АДИКЬУРТИРА ВА Г!ЯКЬЛУЛИЧИ ДИКАХЪИБТИРА. «ДАЙ ХЪАТЛАБ ХАЙНИГА БЕРЦ!АДРА,НЕШЛА ЧЕБЛА ЧЕБАХЪЕС Х!ЕЙРУД.»НУШАРА НЕШЛА ЧЕБЛАЛИУР КАВЛУТИРА.МЕЗЛАРА НЕШЛАГЪУНА Х!УРМАТБАРЕС ГЬАРИЛЛА ЧЕБЛА САБИ.
«МЕЗ ДАЛУСИ МУРДАЛИ,Х!ЕДАЛУСИ ХЬУРАЛИ»_ИРУ ХАЛКЬЛИ. СЕГЪУНТИ МЕЗ ДАГЬАЛЛИРА,ЧИСАЛРА ДИРГАЛАХ!ЕДУЛХЪАН.ДИРГАЛАХ!ЕДУЛХЪАН ДАРГАЛА ЛИТЕРАТУРНЫЙ МЕЗРА.

ГЬАРИЛ АДАМЛИС ВЕГ!ЛА МЕЗ ДАГЬЕС ЧЕВКЪАР.ИЛДИ МЕЗЛИЧИЛ БАГЬУДИРА КАСЕС Х!ЯЖАТСИ САБИ,СЕНК!УН НЕШЛА МЕЗ Х!ЕДАЛУЛИ Г!ЕРГЪИ ВЕГ!ЛА ИСТОРИЯ,КУЛЬТУРА


Слайд 4МЕЗЛИЧИЛА ПИКРУМИ КАМЛИ АХ!ЕН.
Нешла мез детахъалли,
Ну пях!ли ветихъулра,
Нешла мез

х!едагьасли,
Бег!тиагар язикъра.

Мискинси саби, бик!ар,
Нушала мезла давла,
Дуг!ла саби ил хабар-
Диур мез

Батирайла.
Мезла хала х!ерк!лизи,
Верх!ел х!ерк! лер дашули,
Верх!елра лугъатлизир
Дугьби лер рангдик!ули.
Илди айхъес балуси
Сай верх!на г!ях!на гъабза,
Мез давлачердируси
Пергерси гъайла уста.

МЕЗЛИЧИЛА ПИКРУМИ КАМЛИ АХ!ЕН.Нешла мез детахъалли,Ну пях!ли ветихъулра,Нешла мез х!едагьасли,Бег!тиагар язикъра.Мискинси саби, бик!ар,Нушала мезла давла,Дуг!ла саби ил


Слайд 5ДУХ!НАДУЛХЪЕХ!Е ДАРГАН МЕЗЛА ДАВЛУМАЗИ.

морфология
фонетика
графика
пуктуация
лексика
синтаксис

ДУХ!НАДУЛХЪЕХ!Е ДАРГАН МЕЗЛА ДАВЛУМАЗИ.морфологияфонетикаграфикапуктуациялексикасинтаксис


Слайд 6ДАРС Х!ЯЗЛИЧИЛ ДУРАБУРК!ЕХ!Е.
Х!ЯБАЛ КЬУКЬЯ ДУРХ!НАЛА:
1.синтаксис

2.фонетика

3.лексика
3 гьуни
урхьула урчи

ДАРС Х!ЯЗЛИЧИЛ ДУРАБУРК!ЕХ!Е. Х!ЯБАЛ КЬУКЬЯ ДУРХ!НАЛА:1.синтаксис2.фонетика3.лексика3 гьуниурхьула урчи


Слайд 8КАПИТАНТАС Х!ЯНЧИ
1.Се руркъу синтаксислизир?

2.Селис фонетика или бик!ара?

3.Селис лексика или

бик!ара?

КАПИТАНТАС Х!ЯНЧИ1.Се руркъу синтаксислизир?2.Селис фонетика или бик!ара?3.Селис лексика или бик!ара?


Слайд 9 1.Девла г!елабси барсбик!уси бут!алис
А. ахир

или бик!ар.
Б. аслу или бик!ар.

В. Х!ячи или бик!ар.
2.Тухумти дугьбала кумхаси бут!алис
А. ахир или бик!ар.
Б. аслу или бик!ар.
В. Х!ячи или бик!ар.

ГЬАЛАР ДЕЧ!УНТИ ТИКРАРДАРЕС. ТЕСТ:

1.Девла г!елабси барсбик!уси бут!алис   А. ахир или бик!ар.   Б. аслу или бик!ар.


Слайд 10
З.Нуни дурсри х!ядурдарира.Подлежащее

саби
А. дусри.

Б. нуни.
В. Х!ядурдарира.
4.К!ел т!ама иргъахъути абхьибти х!урпри
сари
А. л,м,н,р.
Б. о.у,а.
В. е,е,ю,я.

З.Нуни дурсри х!ядурдарира.Подлежащее       саби


Слайд 11ДОСКАЛИЧИБ БЕЛК!ЛА Х!ЯНЧИ.
1.Синтаксический разбор:
Дубурла бек! дях!или

к!ап!бариб.
2.Падежунарбарес. Бек!.

3.Фонетикалашалси

разбор. Яни.

ДОСКАЛИЧИБ БЕЛК!ЛА Х!ЯНЧИ.1.Синтаксический разбор:   Дубурла бек! дях!или     к!ап!бариб.2.Падежунарбарес. Бек!.3.Фонетикалашалси


Слайд 12ФИЗМИНУТКА.
Наб лук!ес дигахъисра
Умуси тетрадьлизи,
Дархьти х!урпри лук!ули,
Къугъаси ручкаличил.
Ишди духути бук1ри
Азадли

жургъдирех!е,
Ихтияр бедлугех!е
Ункъли пикридик!ахъес.

ФИЗМИНУТКА.Наб лук!ес дигахъисраУмуси тетрадьлизи,Дархьти х!урпри лук!ули,Къугъаси ручкаличил.Ишди духути бук1риАзадли жургъдирех!е,Ихтияр бедлугех!еУнкъли пикридик!ахъес.


Слайд 13К!УНТ!РАЛА МЕРЛА ЧИДИ ДЕВ КАБАЛТУСИ.
Илад Казбек дубурла … чебиулри.

Пат!иматла

дебали … изулри.

Джаруллагь нушала районна … сай.

Больницализив … тухтур агара.

Жузла

к1иибил … таманбиуб.

Илаб цалра жершила … аги.

К!УНТ!РАЛА МЕРЛА ЧИДИ ДЕВ КАБАЛТУСИ.Илад Казбек дубурла … чебиулри.Пат!иматла дебали … изулри.Джаруллагь нушала районна … сай.Больницализив …


Слайд 14БЕК!
Илад Казбек дубурла бек! Чебиулри.

Пат!иматла дебали бек! изулри.

Джарулла нушала

районна бек! сай.

Больницализив бек! тухтур агара.

Жузла к!иибил бек! Таманбиуб.

Илаб цалра

жершила бек! Аги.

БЕК!Илад Казбек дубурла бек! Чебиулри.Пат!иматла дебали бек! изулри.Джарулла нушала районна бек! сай.Больницализив бек! тухтур агара.Жузла к!иибил бек!


Слайд 15ДАРГАН МЕЗЛА ГЬАРГСИ ДАРС.
ТЕМА:ДАХЪАЛ МЯГ!НУБАР ДУГЬБИ.
МУРАД:ДАХЪАЛ МЯГ!НУБАР ДУГЬБИ

ДАГЬАХЪНИ,ЧУЛА ГЪАЙЛИЗИР

ДАРХЬЛИ ПАЙДАЛАДИРЕС БУРСИБАРНИ,ДУРХ!НАЗИБ ДУГЬБАЛА ДАВЛА ИМЦ!АБИАХЪЕС,НЕШЛА МЕЗЛИЧИ ДИГИ АДИКЬЕС.

ДАРГАН МЕЗЛА ГЬАРГСИ ДАРС.ТЕМА:ДАХЪАЛ МЯГ!НУБАР ДУГЬБИ.МУРАД:ДАХЪАЛ МЯГ!НУБАР ДУГЬБИ       ДАГЬАХЪНИ,ЧУЛА ГЪАЙЛИЗИР


Слайд 16ПРАВИЛО.
Ца мяг!налис дузахъути дугьбас ца мяг!нала дугьби или бик!ар.
Масала:

Ц!уба ибси девла ца мяг!на саби лебси.
Чумал мяг!нализир дузахъути дугьбас

дахъал мяг!нубар дугьби или бмк!ар.
Масала: Лут!и—1.урхьула лут!и,
2.чайникла лут!и.
3.урчила кьяшлизибси лут!и
4.адамла лут!и кьяш.

ПРАВИЛО.Ца мяг!налис дузахъути дугьбас ца мяг!нала дугьби или бик!ар.Масала: Ц!уба ибси девла ца мяг!на саби лебси.Чумал мяг!нализир


Слайд 17ДАХЪАЛ МЯГ!НУБАР ДУГЬБИ.
Кьякь

Някъ

Бикьур

Газа

Кьяца

Мегь

Урхьу

Мургьила
Къаркъала
Устала
г!яг!ниахъала

Нешли
дурх!я
урхьу.

ДАХЪАЛ МЯГ!НУБАР ДУГЬБИ.КьякьНякъБикьурГаза КьяцаМегьУрхьуМургьилаКъаркъалаУстала г!яг!ниахъалаНешли дурх!я урхьу.


Слайд 18КАГАХЪНИ:
1.Селичила гъайдик!ули калунра?

2.Селичил тянишдиубра?

3.Селис дахъал мяг!нубар дугьби или бик!ара?

4.Селис

ца мяг!нала дугьби или бик!ара?

КАГАХЪНИ:1.Селичила гъайдик!ули калунра?2.Селичил тянишдиубра?3.Селис дахъал мяг!нубар дугьби или бик!ара?4.Селис ца мяг!нала дугьби или бик!ара?


Слайд 20ДАРСЛА АХИР
Нешван ах!ерли калаб
Х!ушаб даргала мезра,
Пасих!ти детаахъес
Кумекдиаб сарира.

ДАРСЛА АХИРНешван ах!ерли калабХ!ушаб даргала мезра,Пасих!ти детаахъесКумекдиаб сарира.


Слайд 22САЛАМ, АХIЕРТИ ДУРХIНИ,
САЛАМ, ДИЛА ЛАЧИНТИ,
ГIЯХIСЯГIЯТ БИРАБ ХIУШАБ
ГЬАР САГАСИ ДЯКЬЛИЧИБ.

САЛАМ, АХIЕРТИ ДУРХIНИ, САЛАМ, ДИЛА ЛАЧИНТИ, ГIЯХIСЯГIЯТ БИРАБ ХIУШАБ ГЬАР САГАСИ ДЯКЬЛИЧИБ.


Слайд 23Февральла вецIну гехIра

Дарсла тема:
Лексикала океаннизи

архIя.

Дарсла мурад : Мезлизиб лексикала кьадри аргъахъни, мез

давлачердикIнила кьяйдурти чедаахъни , декIар-декIарти кьяйдурти дузахънила шайчирти бурсидешуни дебадирути жура- журала бярхъла хIянчурби дурадеркIни; дарган мезличи дурхIнала диги мурхьдиахъни.

Февральла вецIну гехIра  Дарсла тема: Лексикала океаннизи архIя. Дарсла мурад : Мезлизиб лексикала кьадри  аргъахъни,


Слайд 24ГьалабелкI :
Нешла мез хIедалуси адам кIарала

пяхIбиубси галгагъуна сай.

ГьалабелкI : Нешла мез хIедалуси адам кIарала   пяхIбиубси галгагъуна сай.


Слайд 26Синонимтала остров


Гьарси ва
чехибси
МягIнубар

дугьбала
остров

Антонимтала остров.

Лексикала Океан
Омонимтала остров
Дахъал мягIнубар
Дугьбала

остров

18

18

Дахъал мягIнубар
дугьбала остров

Синонимтала  остров  -Гьарси  ва чехибсиМягIнубар  дугьбала остров Антонимтала остров.  Лексикала Океан Омонимтала


Слайд 27SOS!!!
Остров ОСА
“Фортуна”
“Скелет”
«Айсберг»

SOS!!!Остров ОСА “Фортуна”“Скелет”«Айсберг»


Слайд 29Синонимтала остров
ХIУКУМАТ-
ГЪАРИБ-
ХАЙРИ-
БУТIА-
ЧАРХ-
БЕРКАЛА-
СИПАТ-
ШИН-
МАРКА-
ГУЖ-
АГЪУ-

Синонимтала островХIУКУМАТ-ГЪАРИБ- ХАЙРИ- БУТIА-ЧАРХ-БЕРКАЛА-СИПАТ-ШИН-МАРКА-ГУЖ-АГЪУ-


Слайд 31Антонимтала остров
Хайри-
Мусни-
Чiябар-
Гьалмагъдеш-
Умудеш-
МехIур-
Мар —
ГIяхIдеш-
Савли-
КьутIкьуси-

Антонимтала островХайри-Мусни-Чiябар-Гьалмагъдеш-Умудеш-МехIур-Мар -ГIяхIдеш-Савли-КьутIкьуси-


Слайд 33

Хъубзурани цIа бикьур.

БиштIатанира бала мазала бала дирни.
Хъуличиб къабахъ

бикьур

Хъубзурани цIа бикьур.       БиштIатанира бала мазала бала


Слайд 34

Башни жявли абаиб.
Адамти

шилизи абаиб.
Наб кьацIли укес дигулра.
Мурад

сунечи укес вакIибси сай .
Касили цIуба кагъар, белкIун Каримли кагъар.
Нешли чакар асиб.
Даг нушачи Чакар ракIиб.

Омонимтала остров

Башни   жявли   абаиб.Адамти   шилизи  абаиб.Наб  кьацIли  укес


Слайд 35Мургьила сягIят-мургьила някъби
Сукъур адам-сукъур руд
ГIянцIа адам-гIянцIа тIама
Къаркъала хъулри- къаркъала

дяхI

Мургьила сягIят-мургьила някъбиСукъур адам-сукъур рудГIянцIа адам-гIянцIа тIамаКъаркъала хъулри- къаркъала дяхI


Слайд 36Гьарси ва чехибси мягIнубар
дугьбала остров.

Гьарси ва чехибси мягIнубар дугьбала остров.


Слайд 37ДИЛА НЕШЛА ДЯХI БАЗВАН ШАЛАТИ САРИ.

ИШ ДУГИ БАЗ КЬАННИ

АБУЛХЪАН.
НУНИ, СУКЪУР ВАЧАР БАРИЛИ ХЪАЛИ
АСИРА.
НУШАЛА УНРАЛИЧИВ СУКЪУР
УХЪНА ЛЕВ. ИЛАЛА СУКЪУР РУД ИЗЕСБЯХIИБ.

ЛугIурбала диктант
1- гьарси мягIна
2-чехибси мягIна

ДИЛА НЕШЛА ДЯХI БАЗВАН ШАЛАТИ САРИ.         ИШ ДУГИ БАЗ


Слайд 38ЛугIурбала диктант
1- гьарси мягIна
2-чехибси мягIна
ЦIаличиб шанг руржули саби.

Дила уркIи руржули саби.
Адамти илала гъайличи лехIли саби.

ХIеркI миълиуб лехIли саби.
Дудешли гI яра буциб.
Ургуба дяхIили буциб.
Раисатла уркIи унрачи бяргIиб.
Шила дублабси шара бяргIиб.

ЛугIурбала диктант 1- гьарси мягIна2-чехибси мягIнаЦIаличиб шанг руржули саби.  Дила уркIи руржули саби.Адамти илала  гъайличи


Слайд 39 Словарь- алфавит хIясибли низамличи бушибси лебил
дунъяла, мусни-зубрала

Словарь- алфавит хIясибли низамличи бушибси лебил дунъяла, мусни-зубрала


Слайд 42Дахъал мягIнубар дугьбала остров

Дахъал мягIнубар дугьбала остров


Слайд 47Фонетика
Графика
Лексика
Морфология
Орфоэпия
Орфография
Синтаксис
Пунктуация
Текст надписи
Дарган

мезла дунъя

ФонетикаГрафика      ЛексикаМорфологияОрфоэпияОрфографияСинтаксисПунктуацияТекст надписиДарган  мезла  дунъя


Слайд 49

Хъули хIянчи № 26

ХIянчи : cочинение белкIес
«Дила дунъя-дила неш »

Хъули хIянчи № 26


Слайд 50Нешван ахIерли калаб
ХIушаб даргала

мезра,
ПасихIти детаахъес
Кумекдиаб сарира!

Нешван  ахIерли   калабХIушаб  даргала  мезра,ПасихIти   детаахъесКумекдиаб   сарира!


Понравилась статья? Поделить с друзьями:
  • Диктанты по русскому языку 9 класс для экзаменов 2022
  • Диктанты по белорусскому языку 9 класс для экзаменов
  • Диктанты для подготовки к егэ по русскому языку
  • Диктанты для 9 класса по русскому языку тексты экзамены
  • Диктанты 11 класс по русскому языку егэ